Jedini način lečenja hipospadije je hirurškim putem. Ciljevi lečenja su:
- Funkcionalno mokrenje:Postavljanje spoljašnjeg otvora mokraćnog kanala na vrh penisa, čime se detetu omogućava usmeren mlaz urina i mokrenje u stojećem stavu, baš kao i njegovim vršnjacima.
- Ispravljanje krivine:Ukoliko postoji prateća zakrivljenost penisa (horda), operacijom se ona ispravlja kako bi se omogućila normalna seksualna funkcija u odraslom dobu.
- Estetska rekonstrukcija:Težimo tome da penis nakon zahvata izgleda što prirodnije. Estetski aspekt je ključan za psihološki razvoj deteta, njegovo samopouzdanje i osećaj prihvaćenosti sopstvenog tela. U tu svrhu koristimo različite tehnike za pravilan raspored kože, uklanjanja masnog tkiva u stidnoj regiji itd.
- Dugoročno zdravlje:Kvalitetno izvedena operacija u ranom uzrastu postavlja temelj za zdrav i nesmetan seksualni i reproduktivni život u budućnosti.
Kada je najbolje vreme za operaciju?
Odložiti dok dete ne napuni minimum dve godine. Razlozi za odlaganje su višestruki:
- Operacija nije hitna, beba u najvećem broju slučaja normalno mokri, a problem u tom uzrastu je uglavnom estetski.
- Neophodno je da penis poraste dovoljno jer je tada operaciju lakše izvesti, tkiva su veća i razvijenija, pa se očekuje bolji konačni rezultat.
- Anestezija je bezbednija kod starije dece nego kod novorođenčeta i beba
- Nema jasnih dokaza da će odlaganje operacije izazvati psihološku traumu, deca u tom uzrastu se obično ne sećaju operacije, pogotovo ako se s njima postupa pažljivo i nežno.
Da li postoji preoperativna nega?
Ponekad će lekar savetovati da se pre operacije maže Andractim gel na penis deteta u cilju ubrzanja rasta penisa. Andractim gel je lokalni hormonski gel koji sadrži dihidrotestosteron (DHT) – snažan muški polni hormon. On se obično maže dva puta dnevno mesec dana i prekida se dve nedelje pre operacije. Mazanje gela se vrši isključivo po savetu lekara, ne treba ga davati na svoju ruku.
Koja je vrsta anestezije?
- Operacija se izvodi u opštoj anesteziji (dete spava i ne oseća bol).
- Kaudalni blok je dodatak opštoj anestezji i daje se dok dete već spava. Anesteziolog tankom iglom daje lek u posebnu anatomsku regiju pri dnu kičme (u predelu trtične kosti), gde se lek rasporedi oko nerava koji prenose bol iz donjeg dela tela. Ovaj blok deluje tako što smanjuje ili potpuno uklanja bol nekoliko sati nakon operacije, što je posebno važno kod manjih pacijenata. Zahvaljujući kaudalnom bloku, dete se obično budi mirnije, ima manje potrebe za dodatnim lekovima protiv bolova, i oporavak u prvim satima je lakši.
Da li je neophodna jedna ili dve operacije?
Kod proksimalnih oblika odluka zavisi pre svega od jačine zakrivljenosti u punoj erekciji:
- Ako zakrivljenost nije izrazita, hipospadija se može rešiti jednom operacijom koja traje oko 2,5 sata
- Ako je zakrivljenost velika (donja strana je značajno kraća od gornje), bira se pristup koji produžava donju stranu kako bi se izbeglo veliko skraćenje penisa i postigla maksimalna dužina. To najčešće zahteva lečenje u dve etape tj. dve operacije u razmaku od minimum 6 meseci.
-
- Prva etapa je usmerena na korekciju teške zakrivljenosti i “pripremu” donje strane penisa. Ova priprema podrazumeva pravljenje adekvatne podloge na koju će se staviti graft bukalne mukoze. Bukalna mukoza je parče sluzokože iz unutrašnje strane obraza koja se hirurški skine a rana na obrazu se zatvori. Tako dobijeno tkivo se zove graft (tj. transplantat). Graft se onda fiksira na donju stranu penisa i raširi tako da izgleda kao ploča. Ova operacija traje oko 1,5 sat.
- Druga etapa predstavlja završni rekonstruktivni deo – od prethodno postavljene bukalne mukoze se formira mokraćni kanal do vrha glansa i dovršava oblikovanje glansa i kože i dodatno se spravlja eventualno zaostalo zakrivljenje. Ova operacija traje oko 2,5 – 3 sata.
Najčešće se na prvom pregledu može proceniti da li je hipospadija za jednu ili dve etape, međutim ponekad se stepen zakrivljenosti može realno proceniti tek u operacionoj sali kada je dete uspavano.
Boravak u bolnici
Bezobzira na vrstu intervencije jedan roditelj (staratelj) i dete će nakon operacije ostati u bolnici jednu noć. Otpust je sledećeg jutra, kada pregledamo dete, proverimo zavoje i damo vam uputstva za dalju negu.
U toku hospitalizacije dete će dobijati terapiju intravenskim putem i imaće 24h negu i praćenje.
Svako dete reaguje individualno na operaciju – neka deca su mirnija, druga vrlo aktivna – u suštini, ne postoje posebna ograničenja za uobičajene svakodnevne aktivnosti.
Nega kod kuće (u smeštaju)
- Po otpustu iz bolnice dobićete na otpusnoj listi dobićete spisak lekova koje treba da kupite u apoteci (najčešće su to antibiotik, probiotik i lekovi protiv bolova)
- Na vrh glansa se maže antibiotska mast, prema uputstvu na otpusnoj listi
- U slučaju da je urađena kompletna operacija ili druga etapa operacije: u narednih 14 dana dete će imati malu cevčicu (stent) u mokraćnoj cevi i još jedan kateter koji ulazi direktno u mokraćnu bešiku kroz trbušni zid (suprapubični kateter). Za mokrenje će se koristiti isključivo kateter koji izlazi iz trbuha.
- U slučaju da je urađena prva etapa: dete će imati jedan kateter iz mokraćne cevi koja je na bazi penisa
- Veoma retko se može desiti da se kateter zapuši ugrušcima krvi ili sluzi i tada ga je potrebno isprati.
- Ako primetite da je kateter zapušen, ne možete da ga isperete, a dete je malaksalo ili ima povišenu telesnu temperaturu, potrebno je odmah doći u bolnicu i kontaktirati medicinsko osoblje.
- Ponekad mokraća može biti crvenkaste boje zbog sporog rastvaranja malog krvnog ugruška unutar mokraćne bešike – to je normalno i nema razloga za brigu. Takođe, dete može malo mokriti i kroz uretru, što takođe nije zabrinjavajuće.
- Kupanje se ne preporučuje dok se ne skinu zavoji sa penisa.
- Ponekad se desi da deca nemaju stolicu nakon operacije u trajanju od 5-7 dana. Ovo je normalna pojava, uglavnom je posledica anestezije i deca dobiju spontano stolicu. Po potrebi a u dogovoru sa lekarom se mogu dati supozitorije.
Kontrolni pregledi
Previjanje (zamena zavoja) se obavlja na svaka 2–3 dana u ambulanti bolnice u prizemlju, u unapred dogovorenom terminu. Tokom previjanja dete može biti uznemireno, što je očekivano, ali sam postupak traje veoma kratko. Neposredno nakon previjanja deca se uglavnom brzo smire i nastavljaju sa uobičajenim ponašanjem.
Vađenje katetera: Kateter se obično vadi oko 7-10. dana nakon operacije kod I akta odnosno 14. dana posle operacije nakon II akta, i nakon toga dete može da mokri normalno na otvor na vrhu penisa. Vađenje katetera obavlja lekar, brzo je i praktično bezbolno – deca to uglavnom podnesu bez suza. Na mestu gde je bio kateter na trbuhu ostaje rupica koja se vrlo brzo zatvara, u roku od par sati i ne mora da se tretira. Već posle prvog mokrenja bez katetera, ako je sve u redu, dete može da se vrati u svoje mesto stanovanja.
Vakuum terapija: Između dve etape je neophodno raditi vakuum fizioterapiju. U tu svrhu se koristi vakuum aparat koji ćete dobiti u bolnici. Terapija se vrši izduživanjem penisa vakuumom 15ak puta po par sekundi, dva puta dnevno. Takođe je neophodna masaža donje strane penisa 2-3 puta dnevno. Cilj je da bukalna mukoza koja ostane na donjoj strani penisa ne ostane suva jer to može dovesti do njenog skupljanja i ožiljavanja. Ona mora da bude mekana, široka i ružičaste boje kako bi bila pogodna za pravljenje uretre u drugoj etapi.
Dugoročno praćenje
Postoperativno zarastanje je spor proces i potrebno je 6 ili više meseci da se dobije konačan rezultat.
Kada se vratite u mesto stanovanja, praćenje se nastavlja putem e-maila, retko kada je neophodno da dete mora da dođe u bolnicu na kontrolu.
Radi adekvatnog praćenja postoperativnog zarastanja, potrebno je da pošaljete 1–2 jasne fotografije (ne više!) donje strane penisa i video-snimak mokrenja na mejl, prvi put nakon 3–4 dana, a zatim po uputstvu lekara (obično nakon 1 i 2 nedelje, zatim posle 1, 3 i 6 meseci, kao i jednom godišnje). Na ovaj način pratimo decu do završetka rasta. I nakon odličnog rezultata, dete se prati do puberteta, jer rast penisa može “otkriti” kasne probleme (npr. zatezanje ožiljka, promena mlaza, povratak zakrivljenosti).
Komplikacije
Kao i posle svake operacije, komplikacije su moguće, ali su na sreću retke. Iz našeg iskustva komplikacije su retke i uglavnom se lako rešavaju. Najčešće komplikacije su:
Nakon prve etape
Komplikacije se skoro nikada ne javljaju. Ono što se može desiti je da se graft bukalne mukoze ne prhivati na pravi način, da se sasuši i skupi. To onda otežava rešavanje hipospadije u drugoj etapi. Zato treba redovno sprovoditi gore opisanu terapiju.
Nakon potpune rekonstrukcije ili druge etape:
- Fistula – to je mala rupica koja može nastati negde na kanalu (najčešće na mestu gde je pre bila stara otvor) kroz koju procure kapi mokraće. U velikoj meri pojava fistule zavisi od „kvaliteta“ tkiva, odnosno od veličine glansa, urođenog razvoja uretralne ploče, debljine i količine kože, kao i od okolnih struktura – skrotuma i pubične regije. Može se desiti da se takva rupica sama zatvori dok dete raste. Ako ostane otvorena i nekoliko meseci nakon operacije, može se lako zatvoriti malom intervencijom, nakon što prođe barem 6 meseci od prve operacije (da tkivo dovoljno zaraste i ožiljak sazri za popravku).
- Suženje mokraćnog kanala (striktura) – to je kada novoformirani kanal počne da se zatvara i njegov prečnik se smanji, pa dete piški u tanjem mlazu. Ako primetite da mlaz mokraće vremenom postaje sve slabiji ili isprekidan, odmah obavestite lekara. Manja suženja se često mogu rešiti jednostavnim procedurama dilatacije kanala koju možete sprovesti u kućnim uslovima (ponekad je potrebno ponavljati par nedelja). Veća suženja mogu zahtevati korekciju u opštoj anesteziji, ali to su uglavnom kratkotrajne intervencije da bi se kanal proširio.
- Druge komplikacije su ređe: razdvajanje rane na glansu, divertikulum (proširenje kanala), zaostala zakrivljenost penisa tokom rasta.
Sve navedene komplikacije se rešavaju – razumemo da roditeljima svaka od njih deluje zabrinjavajuće, ali važno je znati da nijedna od njih ne ugrožava život niti dugoročno zdravlje deteta ako se adekvatno tretira.
