Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone

Ahalazija jednjaka kod dece

Dečja abdominalna hirurgija
dr sci. med. Milan Slavković

Dr sci. med. Milan Slavković

Opšti hirurg

Ahalazija jednjaka, suženje jednjaka

Ahalazija jednjaka je retka bolest kod koje jednjak ne može pravilno da prenese hranu u želudac. Mišić na njegovom donjem kraju (LES), koji inače treba da se opusti pri gutanju, ostaje stegnut, dok su pokreti jednjaka oslabljeni. Zbog toga se hrana i tečnost zadržavaju u jednjaku umesto da prolaze dalje.

Važno je da su želudac i varenje obično normalni – problem je u „transportu“ hrane. Zato dete može imati dobar apetit, ali ipak slabije napredovati jer hrana ne stiže efikasno do želuca.


Levo je prikazan normalan prolazak hrane iz jednjaka u želudac (sfinkter se pravilno otvara), a desno je jednjak deteta sa ahalazijom – proširen iznad suženog sfinktera koji ne dozvoljava prolaz hrane.

Koliko je česta ahalazija kod dece i u kom uzrastu se javlja?

Ahalazija najčešće pogađa odrasle osobe srednje dobi, ali se može javiti i kod dece. Ipak, to je izuzetno retko – manje od 5% svih slučajeva ahalazije sreće se kod pacijenata mlađih od 16 godina.  Može se pojaviti u bilo kom uzrastu deteta – opisani su slučajevi čak i kod beba od nekoliko meseci – ali se najčešće javlja tek kod tinejdžera ili kasnije. Bolest obično ima hroničan tok, što znači da problemi sa gutanjem počinju postepeno i vremenom se pogoršavaju ako se ne leče.

Ahalazija nije urođena bolest u klasičnom smislu (dete se obično ne rađa sa njom), već se smatra stečenim poremećajem koji može nastati tokom detinjstva.

Nažalost, tačan uzrok ove bolesti još uvek nije potpuno razjašnjen ni kod odraslih ni kod dece. Ono što se zna jeste da kod ahalazije dolazi do oštećenja ili gubitka nervnih ćelija u zidu jednjaka koje kontrolišu kontrakcije mišića i otvaranje sfinktera. U tom slučaju poruke iz mozga ne stižu kako treba do mišića jednjaka.

Postoje razne teorije zašto ovo nastaje:

  • autoimuno oboljenje: Jedna od prihvaćenih teorija je da je ahalazija autoimuna bolest, što znači da organizam greškom napada sopstvene nerve, moguće nakon neke virusne infekcije
  • nije infektivno oboljenje: Dete je nije “pokupilo” od druge dece i ne može je preneti drugima
  • genetski faktor: Ahalazija može biti povezana sa nekim genetskim stanjima ili sindromima; na primer, postoji jedan vrlo redak nasledni sindrom (tzv. Allgrove sindromili AAA sindrom) gde se ahalazija javlja zajedno sa problemima rada nadbubrežne žlezde i odsustvom suza
  • deca sa Downovim sindromom takođe imaju nešto veći rizik za ahalaziju.

Simptomi se obično razvijaju polako i mogu isprva biti suptilni.

  • Otežano gutanje(medicinski naziv je disfagija): Dete može reći da oseća kao da mu se hrana “zaglavila” u grudima ili grlu, naročito tvrda hrana. Isprva se problemi javljaju samo sa krutom hranom (npr. meso, hleb), dok kasnije dete može imati teškoća i sa gutanjem kašaste ili tečne hrane. Roditelji često primete da dete jede jako sporo, žvaće neobično dugo ili pije puno tečnosti uz zalogaje kako bi hrana prošla.
  • Strah od gutanja: mogu odbijati hranu ili insistirati samo na tečnostima i mekoj hrani.
  • Regurgitacija: To znači vraćanje neprobavljene hrane nazad u usta ili ždrelo, nalik povraćanju ali bez klasične mučnine. Dete može nakon obroka ili čak i posle par sati iznenada “izbaciti” neprobavljenu hranu koja je stajala u jednjaku. To ume da se dogodi noću u ležećem položaju, pa deca mogu u snu ispljuvati hranu ili se zagrcnuti.
  • Hronični kašalj(naročito noću ili nakon jela) i učestale respiratorne infekcije: Na primer, ako se hrana prelije u dušnik i pluća, može doći do upale pluća zbog udisanja čestica hrane (aspiraciona pneumonija). Zato deca sa ahalazijom mogu imati ponavljane bronhitise ili pneumonije – što je jedan od znakova za uzbunu.
  • Gubitak telesne maseili izostanak očekivanog rasta može se desiti jer dete jednostavno ne unosi dovoljno hranljivih materija. Možda ćete primetiti da je dete mršavije, slabije, brzo se umara. Kod beba i male dece ovo se manifestuje kao nenapredovanje – uprkos hranjenju, beba ne napreduje, povraća i ima respiratorne probleme.
  • Bol ili pritisak u grudimaposle jela: Nekad deca opisuju pečenje iza grudne kosti slično gorušici (želudačnom refluksu), jer se sadržaj iz jednjaka može vraćati i nadražiti sluznicu, izazivajući osećaj žarenja. Ponekad se javljaju i štucanje ili otežano podrigivanje. Kod starije dece bol u grudima može biti zbunjujući simptom – roditelji pomisle na srčane probleme ili gastritis, dok je zapravo uzrok zastajanje hrane u jednjaku.

ODMAH se javite lekaru ili hitnoj službi ako: dete ne može da proguta ni tečnost, ako se žali na gušenje ili se davi hranom, ako primećujete znakove dehidracije (suva usta, smanjen broj mokrih pelena/kod starije dece tamniji urin, malaksalost) usled toga što dete ne može ništa da unese oralno, ili ako dete ima visoku temperaturu i kašlje što može ukazivati na aspiracionu upalu pluća. Takva stanja su urgentna i ne treba čekati. Srećom, u većini slučajeva ahalazija ne napreduje do te težine naglo, već simptomi idu postepeno. Ipak, budite oprezni: ako vaše dete više nedelja ima sve veće probleme sa ishranom, ne odlažite pregled.

Za razliku od refluksa (GERB-a) koji je relativno čest i često bezazlen u odojčadi, ahalazija je retka ali ozbiljna – što ranije postavimo dijagnozu, to brže možemo pomoći detetu da ponovo normalno jede i raste.

Kako se postavlja dijagnoza ahalazije? Lekar će najpre porazgovarati s vama i detetom o simptomima (anamneza) i obaviti pregled. Već na osnovu priče o otežanom gutanju koje se vremenom pogoršava, uz vraćanje hrane i gubitak težine, iskusan lekar može posumnjati na ahalaziju. Ipak, simptomi ahalazije mogu ličiti na neke mnogo češće probleme, poput gastroezofagealnog refluksa, pa je potrebno uraditi nekoliko specifičnih pregleda da bi se potvrdila dijagnoza.

Najčešće se rade sledeća ispitivanja:

  • RTG snimanje jednjaka uz gutanje barijuma (barijumski ezofagogram): Ovo je jednostavan pregled gde dete popije kontrastnu tečnost (barijum) koja oblaže jednjak, a zatim se snima rendgenom. Ako dete ima ahalaziju, na snimku se često vidi značajno proširenje jednjaka koji je ispunjen kontrastom, dok se na mestu gde jednjak ulazi u želudac vidi suženje poput „ptičjeg kljuna“ (karakterističan izgled na snimku). Ovaj pregled praktično pokazuje gde hrana zapinje.
  • Endoskopija jednjaka (gastroskopija): Radi se u kratkotrajnoj sedaciji ili anesteziji kod dece. Kroz usta se uvodi tanka fleksibilna cev sa kamerom (endoskop) kojom lekar može direktno pogledati unutrašnjost jednjaka i želuca. Endoskopija služi da se isključe drugi uzroci opstrukcije (npr. tumor, striktura) i da se potvrdi da nema neke anatomske prepreke. Kod ahalazije je nalaz endoskopa često da je jednjak pun nagomilane hrane i pljuvačke, a kada se dođe do donjeg kraja jednjaka, vidi se da se prolaz kroz sfinkter jedva otvara
  • Biopsija – Endoskopija je važna i zato što omogućava lekaru da eventualno uzme uzorak tkiva ako treba da se isključe retki uzroci poput eozinofilnog ezofagitisa ili drugih oboljenja koja mogu dati slične simptome.
  • Manometrija jednjaka: Ovo je specifičan test kojim se meri pritisak i pokretljivost jednjaka. Tanka sonda se kroz nos ili usta plasira u jednjak i meri kako jednjak reaguje dok dete guta vodu. Manometrija nam pokazuje da li postoje normalne kontrakcije jednjaka i da li se donji sfinkter opušta. Kod ahalazije se tipično nalazi da nema normalne peristaltike jednjaka i da sfinkter ne reaguje na gutanje (ostaje stegnut). Manometrija je zlatni standard za potvrdu ahalazije kod odraslih, ali kod manje dece nije uvek lako izvesti je. Ipak, u centrima gde je dostupna, vrlo je korisna i kod starije dece za preciznu dijagnozu.

Ponekad se rade i drugi testovi: na primer, običan RTG snimak pluća može pokazati proširen senku medijastinuma (zbog dilatiranog jednjaka) ili znakove aspiracije u plućima, što može posredno ukazati na problem sa jednjakom. CT ili MRI grudnog koša se retko radi, osim ako se sumnja na sekundarni uzrok ahalazije (poput neke kompresije ili tumora – što je kod dece izuzetno retko). Uglavnom, kombinacija barijumskog pasaža, endoskopije i eventualno manometrije obično jasno postavi dijagnozu ahalazije jednjaka.

Nelečena ahalazija neće proći sama od sebe i vremenom će se pogoršavati. Stoga, aktivno lečenje je skoro uvek neophodno, i to najčešće prilično brzo nakon postavljanja dijagnoze.

Opcije lečenja delimo na konzervativne (nehirurške) i hirurške.

Konzervativno lečenje

  1. Lekovi:Nažalost, lekovi imaju ograničen domet u lečenju ahalazije, posebno kod dece. Postoje neki medikamenti koji mogu privremeno opustiti donji sfinkter – recimo nitroglicerin ili blokatori kalcijumskih kanala – ali njihov efekat je kratkotrajan i često praćen nuspojavama (npr. glavobolja, nizak pritisak). Lekovi se ponekad koriste kod blažih tegoba ili dok se čeka operacija, ali se ne mogu smatrati trajnim rešenjem.
  2. Pneumatska dilatacija (širenje balonom):Ovaj postupak je nehirurški, radi se obično u kratkotrajnoj anesteziji. Kroz usta se endoskopom ili pod rentgenom plasira balon u područje donjeg sfinktera jednjaka, i onda se taj balon naduva da na silu rastegnestegnuti mišić. To je kao kada bi se zategnuta gumica razmakla – cilj je da se napravi širi prolaz za hranu. Dilatacija može odmah olakšati tegobe i često se koristi kod odraslih. Kod dece, međutim, ova metoda ima nešto manje uspeha na duge staze.
  3. Botulinum toksin injekcije (Botoks): Botulinum toksin je supstanca koja parališe mišiće na neko vreme. Ideja je da se ubrizga mala količina botoksa direktno u donji ezofagealni sfinkter (tokom endoskopije) da bi se on privremeno opustio. Ovo može ublažiti simptome na nekoliko meseci. Prednost je što je procedura brza i može se ponavljati. Mana je što efekat nije trajan– nakon 3-6 meseci botoks prestaje da deluje i simptomi se vraćaju. Takođe, višekratne injekcije mogu dovesti do ožiljaka koji otežavaju kasniju operaciju. Kod male dece se botoks retko koristi osim ako moramo kupiti vreme ili dete nije u stanju za operaciju

Hirurško lečenje

Najvažnije i najefikasnije lečenje ahalazije kod dece je operacija koja se zove miotomija. Njom se rešava glavni problem – previše stegnut mišić na spoju jednjaka i želuca koji sprečava hranu da normalno prolazi.

Najčešća operacija zove se Helerova kardiomiotomija. U našoj bolnici se gotovo uvek radi laparoskopskom metodom, kroz nekoliko malih rezova na stomaku uz pomoć kamere i finih instrumenata. Tokom operacije hirurg preseče zategnuti mišić sfinktera na ulazu u želudac. Time se uklanja prepreka i hrana ponovo može slobodno da prolazi u želudac. Ni jedan deo jednjaka ili želuca se ne uklanja – samo se opusti previše stegnuti mišić.

Rezultati ove operacije kod dece su veoma dobri. Više od 90% dece ima trajno poboljšanje simptoma. Operacija se radi u opštoj anesteziji i deca je uglavnom dobro podnose. Kao i kod svake operacije, mogući su rizici poput krvarenja ili vrlo retko povrede jednjaka, ali su ozbiljne komplikacije retke kada zahvat radi iskusan tim.

Pošto se mišić preseče, može se javiti refluks (vraćanje kiseline iz želuca u jednjak). Zato se u istoj operaciji obično radi i mala dodatna procedura koja se zove fundoplikacija. Tada se gornji deo želuca delimično obavije oko jednjaka i napravi novi „ventil“ koji sprečava vraćanje kiseline.

Da li postoji alternativna hirurškom lečenju?

POEM (peroralna endoskopska miotomija). Kod ove procedure nema rezova na koži – sve se radi endoskopom kroz usta. Oporavak je obično brz, ali ova metoda nije dostupna u svim centrima i češće može dovesti do refluksa, pa se tada koriste lekovi. U Srbiji i regionu laparoskopska Helerova miotomija i dalje je standardno lečenje.

Veoma retko, samo u najtežim slučajevima kada druge metode ne pomažu i jednjak je teško oštećen, razmatra se velika operacija uklanjanja jednjaka. Kod dece se to gotovo nikada ne radi, jer se problem u ogromnoj većini slučajeva uspešno rešava manje invazivnim metodama.

Oporavak

Oporavak nakon operacije

  • Boravak u bolnici:dete se prima na dan operacije ili dan ranije. Operacija traje oko 2 sata u opštoj anesteziji. U bolnici se obično ostaje 3–5 dana.
  • Prvi dan posle operacije:dete dobija tečnost preko infuzije i provodi noć na postoperativnom nadzoru.
  • Uvođenje ishrane:
    • prvotečnosti (voda, čaj, supa)
    • zatim mekana/kašasta hrana (jogurt, puding, pire)
    • posle 1–2 nedelje postepeni povratak na normalnu ishranu
  • Važne navike pri jelu:
    • mali zalogaji
    • dobro žvakanje hrane
    • sedenje uspravno tokom jela i neko vreme nakon obroka
  • Bol nakon operacije:obično blag do umeren. Na stomaku ostaje nekoliko malih rezova. Po potrebi se daju lekovi protiv bolova.
  • Kretanje:lagano ustajanje i šetnja se preporučuju već posle operacije. Trčanje i naporne aktivnosti izbegavati oko 1 nedelje.
  • Povratak u školu:najčešće nakon 2–3 nedelje.
  • Sport i fizička aktivnost:obično dozvoljeni nakon 4–6 nedelja.
  • Kod kuće:bolje je jesti više manjih obroka nego nekoliko velikih.
  • Dugoročno:većina dece nakon operacije može normalno da jede, raste i živi bez tegoba.

Komplikacije

Šta ako se ahalazija ne leči? Nelečena ahalazija na duže staze može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

  • Hronična neuhranjenost– čak i ako ima želju da jede, hrana ne stiže do želuca dovoljno. To znači da će zaostajati u rastu, može imati deficit vitamina, anemiju i opštu slabost.
  • Aspiracione pneumonije (upala pluća usled udisanja hrane), koje mogu trajno oštetiti pluća i bronhije.
  • Megajednjak – jednjak će se sve više širiti i deformisati do tačke da više ni operacija nekad ne može u potpunosti povratiti funkciju. U jako uznapredovalim slučajevima kod odraslih, kako smo pomenuli, nekad mora čak da se ukloni jednjak ako je potpuno nefunkcionalan – naravno, to je ekstremno i želimo da sprečimo da ikada dođe do toga.
  • Karcinom jednjakanakon mnogo godina (obično posle 15-20 godina trajanja bolesti). Stalno zadržavanje hrane i hronična upala sluznice jednjaka može dovesti do malignih promena. Srećom, kod dece se ova komplikacija praktično ne viđa – rizik od raka jednjaka u dečjem i adolescentnom dobu nije opisan. Ipak, to ne znači da ahalaziju smemo olako shvatiti. Naprotiv, treba je izlečiti na vreme upravo da bi dete u odraslom dobu bilo zdravo i bez takvih dugoročnih posledica.

Komplikacije lečenja:  Operacija (miotomija) može imati komplikacije poput krvarenja, infekcije rane, ili vrlo retko povrede okolnih struktura. Ako se presecanje mišića ode predaleko, može doći do perforacije jednjaka ili želuca – to je ozbiljna komplikacija, ali iskusni hirurzi to umeju odmah da primete i reše. Posle operacije, najveća “komplikacija” koja se javlja jeste gastroezofagealni refluks zbog slabijeg zatezanja sfinktera, ali, kao što smo rekli, to se prevenira fundoplikacijom u okviru istog zahvata. Ipak, i pored fundoplikacije, neka deca kasnije trebaju povremeno da uzimaju lekove protiv kiseline ako osete gorušicu.

Povratak bolesti (recidiv):  Nažalost, ahalazija je takav poremećaj da i posle najuspešnije operacije ostaje određena verovatnoća da će se problem vremenom ponovo javiti. Kod mnoge dece i mladih simptomi se ne vrate godinama, čak ni deceniju ili duže. Ali kod nekog, posle 5-10 godina, može ponovo početi otežano gutanje. Zašto? U nekim slučajevima mišić se opet počne stvarati ožiljak i stezati, ili se poremećaj peristaltike nastavi uprkos ranijoj intervenciji. Dobra vest je da i ako se to desi, postoje načini da se ponovo pomogne – nekada ponovna dilatacija balonom, ili čak ponovni operativni zahvat mogu ponovo uspostaviti prolaz.

Prevencija i rano otkrivanje

Da li se ahalazija može sprečiti? Nažalost, ne postoji poznat način prevencije, jer ne znamo tačno ni šta je izaziva. Ne postoje ni skrining testovi koje bismo radili kod dece, pošto je bolest toliko retka i bez jasnih faktora rizika.

Ono što je važno jeste rano otkrivanje i brzo reagovanje.

Najčešća pitanja roditelja

Ahalazija se može veoma uspešno lečiti savremenim metodama. Kod većine dece posle adekvatnog zahvata (najčešće operativnog) simptomi gotovo potpuno nestanu i dete može normalno da se hrani. Možemo reći da je bolest stavljena pod kontrolu. Ipak, i nakon uspešnog lečenja, dete će trebati povremene kontrole, jer se kod nekih pacijenata tegobe mogu vratiti posle više godina. Ako bi došlo do povratka problema, postoje dodatni tretmani (ponovna dilatacija, ponovna operacija) koji mogu opet rešiti situaciju. U mnogim slučajevima, jedan zahvat je dovoljan za trajno olakšanje, tako da možete očekivati da će vaše dete imati normalan kvalitet života.

Kada se lečenje završi i prođe period oporavka, dete se može vratiti svim uobičajenim aktivnostima, uključujući i sport. Štaviše, fizička aktivnost je dobra za opšte zdravlje. Naravno, neposredno posle operacije postoji period mirovanja (oko mesec dana bez intenzivnih fizičkih napora), ali posle toga dete može trčati, skakati, plivati – bilo šta što voli.

U najvećem broju slučajeva, ahalazija nije nasledna bolest i javlja se sporadično. Postoji par izuzetno retkih genetskih sindroma povezanih sa ahalazijom, ali verovatno biste već znali da vaše dete ima takav sindrom. Za vaše drugo dete, nije potrebno raditi nikakve posebne preglede ukoliko nema simptome. Naravno, uvek budite oprezni – ako i kod drugog deteta primetite slične smetnje sa ishranom, svakako se obratite lekaru. Ali šansa da još jedno dete u istoj porodici dobije ahalaziju je izuzetno mala.

Pre lečenja, dete sa ahalazijom često spontano pređe na mekšu i tečnu hranu jer mu tako više odgovara. Posle uspešnog lečenja, posebno posle operacije, cilj je da dete može jesti sve što jedu i njegovi vršnjaci. U prvim nedeljama nakon zahvata preporučuje se posebna dijeta – prvo tečnosti, pa kašasto, pa mekano, i postepeno na normalnu ishranu. Nakon par meseci, većina dece jede potpuno raznovrsno, uključujući i čvrstu hranu. Preporučuje se i dalje da uzimaju zalogaje polako i dobro žvaću, kao i da piju dosta tečnosti uz obroke, ali to su dobre navike za svakoga, ne samo za one koji su imali ahalaziju. Nema trajnih restrikcija tipa “ovo nikad više ne sme da jede” – naravno, ako se razvio refluks, možda će morati da izbegava previše kiselu i začinjenu hranu, ali to su individualni saveti. Generalno, posle lečenja, dete može uživati u hrani normalno.

dr sci. med. Milan Slavković

Dr sci. med. Milan Slavković

Opšti hirurg

Sava Medical Hospital

U SMH smo specijalizovani za dečju abdominalnu hirurgiju. Najsavremenijim laparoskopskim metodama rešavamo: ahalaziju jednjaka,…

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU
Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji
Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju
KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta
Specijalistička obuka Finska

Specijalistička obuka naših ortopeda za primenu inovativnih bioresorptivnih materijala u hirurgiji stopala i skočnog zgloba
Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont
Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Priprema za ambulantne preglede i dijagnostiku

Da bi određeni pregledi ili dijagnostičke procedure bili uspešno izvedeni, potrebna je određena priprema. Kada je ona sprovedena na način kako je navedeno u Uputstvu, osigurava se bezbedno izvođenje dijagnostičke procedure i dobijanje validnih i pouzdanih rezultata i nalaza.

Uputstvo za pripremu za ultrazvuk (ultrazvučni pregled) abdomena

Uputstvo za pripremu za gastroskopiju/EGSD

Uputstvo za pripremu za kolonoskopiju

Uputstvo za pripremu za cistoskopiju (uretrocistoskopiju)

Uputstvo za pripremu za test opterećenja srca (Ergometriju/Stres test)

Uputstvo za davanje uzorka urina

Uputstvo za pripremu za uzorkovanje briseva uretre

Uputstvo za pripremu za ginekoloških briseva

Uputstvo za pripremu za biopsiju prostate

Uputstvo za davanje uzorka za spermogram

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savamedical.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.