Cilj je sačuvati funkciju bubrega i sprečiti komplikacije (infekcije, bol, kamen), uz što manje nepotrebnih intervencija.
Ne mora svako proširenje bubrega da znači operaciju. Čak i kod izraženijih proširenja kod nekih beba može doći do poboljšanja ili potpunog povlačenja tokom praćenja; u pregledima se navode rasponi spontanog poboljšanja/rezolucije i kod viših gradusa, pa je zato praćenje često racionalan prvi korak.
Kad odluku donosimo (praćenje ili operacija), najpametnije jegledati serijske nalaze kroz vreme, pod što sličnijim uslovima i u istoj ustanovi kad je moguće.
U praksi postoje dve opcije :
1) praćenje i podrška (konzervativno),
2) operacija (pijeloplastika)
Operativno lečenje
Cilj operacije i osnovni princip
Suština je da se ukloni suženi segment i da se napravi širi, prohodan spoj između karlice i mokraćovoda, tako da mokraća normalno otiče. Ako postoji prelazni krvni sud, spoj se napravi tako da ureter ne bude ponovo „pritisnut“.
Kada se pristupa operaciji?
Najčešći razlozi su:
- dete ima značajne simptome (ponavljani bolovi, infekcije)
- funkcija tog bubrega je oslabljena ili na kontrolama pokazuje pad
- drenaža na funkcionalnom testu izgleda loše
- ultrazvuk pokazuje pogoršanje (npr. rast dilatacije, viši gradus hidronefroze, stanjivanje parenhima).
Preoperativna priprema
U većini bolnica dete dolazi na procenu, pregled anesteziologa, nekad se traže krvna slika i osnovne analize, a ako postoje simptomi infekcije radi se analiza urina. Takođe, dobićete jasna uputstva o gladovanju pred anesteziju i o tome koje lekove dete sme ili ne sme tog dana.
Vrsta anestezije i trajanje operacije
Operacija se radi u opštoj anesteziji. Trajanje zavisi od uzrasta, anatomije i tehnike;
Tehnika izvođenja
Najčešći zahvat je pijeloplastika i može se uraditi:
- otvoreno (pravi se manji rez na slabini kroz koji se pristupa problematičnom spoju kako bi se on rekonstruisao)
- laparoskopski (više manjih rezova kroz koji se plasiraju mala kamera i instrumenti kako bi se uradila operacija).
Obe metode su efikasne u lečenju stenoze UP segmenta. Kod laparoskopske metode postoji nešto brži oporavak deteta. Izbor metode se vrši na osnovu više faktora kao što su konstitucija deteta i stepena proširenja bubrega.
Da li postoje endoskopske alternative (endopijelotomija, balon dilatacija itd.)?
Postoje, ali kod dece se koriste selektivno. Ove metode su generalno slabije od standardne pijeloplastike, i posebno se naglašava problem neprepoznatog prelaznog krvnog suda.
Dren/stent posle operacije
Često se ostavlja privremeni stent tj. cevčica za oticanje mokraće (JJ stent) od bubrega do mokraćne bešike dok spoj zarasta, obično oko 3 meseca.
Konzervativno lečnje (praćenje)
Cilj i princip
Konzervativno lečenje uglavnom znači: pažljivo praćenje da se sačuva funkcija bubrega i da se na vreme prepozna ako stanje krene da se pogoršava, uz lečenje/prevenciju infekcija i kontrolu simptoma.
Kada se primenjuje praćenje bez operacije?
Najčešće kada dete nema simptome, a testovi pokazuju da bubreg ima dobru funkciju i da se nalaz ne pogoršava. Kod beba i male dece ovo je čest scenario, jer deo slučajeva s vremenom pokaže poboljšanje.
Koje mere ulaze u konzervativni pristup?
Najčešće su to redovne kontrole ultrazvukom (nekad i ponavljanjem funkcionalnog testa po potrebi) i brzo lečenje urinarne infekcije. Što se tiče profilakse antibioticima, ona uglavnom nije potrebna.
Oporavak
Koliko se ostaje u bolnici i koliko traje kućni oporavak? Boravak u bolnici je oko 1–3 dana.
Kada povratak u školu/vrtić? Najčešće kad dete može normalno da hoda, jede/pije, spava i kad se bol drži pod kontrolom – što je kod mnogih u rasponu od nekoliko dana do oko jedne-dve nedelje.
Ishrana i aktivnost. Često savetuje nekoliko nedelja bez grube igre, penjanja i kontaktnih sportova.
Kontrolni pregledi i praćenje. Kontrole su važne jer se bubreg ne „vrati“ u normalu preko noći. Čak i kad je operacija uspešna, dilatacija (proširenje) na ultrazvuku može ostati neko vreme i to ne mora značiti neuspeh – važno je da je trend dobar, da bubreg raste i da dete nema komplikacije.
Komplikacije
Najčešće komplikacije operacije su: krvarenje, infekcija, curenje mokraće na mestu novog spoja, problemi sa dren/stent sistemom, i ređe ponovno suženje (restenoza).
Dobra vest je da je uspeh pijeloplastike je visok, a neuspeh koji zahteva dodatnu intervenciju je obično u niskim procentima.
Prevencija i skrining
Za urođenu UPJ stenozu, iskreno: ne postoji „prava“ prevencija u smislu da roditelj može nešto da uradi i time spreči nastanak. Najvažnije što medicina može je rano otkrivanje.
Zato je prenatalni ultrazvuk ključan: proširenje urinarnog trakta je među češćim nalazima na prenatalnim pregledima.
Ako se prenatalno uoči hidronefroza, plan je obično postnatalna evaluacija (UZ u odgovarajuće vreme, a po potrebi funkcionalni test i dodatne metode), jer je poenta razlikovati prolazno/benigno proširenje od opstrukcije koja nosi rizik.
