Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone

Lečenje megauretera kod dece

Dečja hirurgija, Dečja urologija i urogenitalna rekonstrukivna hirurgija

Medicinski naziv: Megaureter Narodni: proširen mokraćovod

Kada kažemo “megaureter”, mislimo na mokraćovod (ureter) koji je širi nego što bi trebalo da bude. Sam po sebi, “megaureter” je više opis nego jedna jedina dijagnoza – uvek tražimo zašto se ureter proširio (da li ima suženje, refluks, ili nešto treće).

Kod dece je ovo najčešće urođeno (nastalo tokom fetalnog razvoja). Problem je najčešće hroničan/anatomsko‑funkcionalan, ali se dete može “akutno” razboleti kada dobije infekciju mokraćnih puteva ili se javi bol.

Gde je problem (lokalizacija)?

Megaureter se tiče urinarnog sistema, konkretno uretera.

Ureter je “transportna cev” koja ritmičnim talasima (peristaltikom) gura mokraću iz bubrega u bešiku. Ako je na kraju uretera suženje ili proširenje tj. refluks (pa se urin vraća iz bešike ka bubrezima) ili je talas slab/neusaglašen, mokraća teže prolazi, zadržava se, ureter se širi, a može se širiti i kanalni sistem bubrega (hidronefroza / hidroureteronefroza). Dugoročno, to povećava rizik od infekcija i, kod težih slučajeva, opterećuje funkciju bubrega.

U praksi se megaureteri najčešće svrstavaju na osnovu toga da li postoji opstrukcija, refluks, oboje, ili ni jedno (klasična podela u 4 grupe), a zatim da li je problem primarni (nastao u samom ureteru) ili sekundarni (posledica nečeg drugog, npr. problema sa bešikom ili izlazom iz bešike).

  • Opstruktivni megaureter: postoji “suženje”/funkcionalna opstrukcija na ulazu u bešiku; mokraća teže prolazi “nadole”.
  • Refluksni megaureter: mokraća se vraća iz bešike “nagore” u ureter (vezikoureteralni refluks – VUR), pa se ureter širi zbog povratnog pritiska.
  • Kombinovani (refluks + opstrukcija): imaju elemente oba.
  • Neopstruktivni, nerefluksni megaureter: ureter je širi, ali nema jasne opstrukcije niti refluksa.

Mnoga deca nemaju simptome i problem se otkrije na prenatalnom ili ranom postnatalnom ultrazvuku, pa dete izgleda potpuno zdravo.

Najčešće tegobe kojima se megaureter manifestuje su:

  • infekcije urinarnog trakta (IUT), naročito febrilne (sa temperaturom)
  • bol u trbuhu ili boku/leđima (posebno kod starije dece)
  • krv u mokraći (hematurija) ili kamenčići (ređe, češće kod kasnije otkrivenih)
  • ponekad mučnina/povraćanje ili slabiji apetit uz infekciju.
HITNO se javiti lekaru ako: temperatura je visoka (preko 38°C), dete je klonulo, teško se budi, stalno povraća, ne mokri ili mokri minimalno; ima jak bol u slabinama.

U dijagnostici megauretera ciljevi su:

  1. da vidimo koliko je ureter proširen
  2. da utvrdimo da li postoji refluks ili opstrukcija
  3. da proverimo kako rade bubrezi.

Anamneza i pregled

Lekar će vas pitati za: trudnoću i prenatalne nalaze, infekcije, temperature, bolove, mokrenje, napredovanje na težini. Na pregledu se gleda opšte stanje, trbuh, krvni pritisak (kod nekih urođenih anomalija to ima smisla), i obavezno se procenjuje da li postoji aktivna infekcija.

Standardne analize i snimanja

  • analiza urina i urinokultura (posebno ako ima temperaturu ili simptome)
  • ultrazvuk bubrega i bešike – osnovni pregled za praćenje proširenja uretera i bubrega
  • MCUG (mikciona cistoureterografija) – služi da se proveri da li postoji refluks i da se isključe druge važne stvari (npr. uretralne valvule, ureterocele)
  • diuretska renografija (najčešće MAG‑3) – procenjuje drenažu i diferencijalnu funkciju bubrega (koliko “radi” desni naspram levog bubrega).

Ne postoji jedan test koji savršeno i uvek razlikuje “opstruktivno” od “neopstruktivnog”, zato se nalazi uvek tumače zajedno (ultrazvuk + MCUG + renogram i klinička slika).

Dodatna dijagnostka (po potrebi)

  • DMSA scintigrafija – korisna kad želimo da procenimo ožiljke ili funkciju bubrega
  • MR urografija (MRU) – bez zračenja, može dati dobru anatomiju i ponekad funkcionalne informacije.

Prenatalna dijagnostika – kada?

Danas se megaureter često “uhvati” još u trudnoći jer su ultrazvuci rutinski. Bubrezi se rutinski vide oko 16–18. nedelje, a oko 28. nedelje vrlo osetljiv period za procenu fetalnog urinarnog trakta. Ako se uoči proširenje, ultrazvuk se usmerava na težinu, da li je jednostrano ili obostrano, bešiku, količinu plodove vode i dr.

Kod mnoge dece nije potrebna operacija. Osnovni princip je da se stanje prvo prati a intervenišemo ako se pojave problemi (infekcije, bol, pogoršanje funkcije, progresija dilatacije). Takođe, lečenje zavisi od uzroka megauretera.

Konzervativno lečenje (bez operacije)

Cilj konzervativnog lečenja
  • Bezbedno pratiti dete dok postoji šansa da se stanje spontano popravi sa rastom.
  • Sprečiti ili rano uhvatiti komplikacije (pre svega infekcije).
  • Sačuvati bubrežnu funkciju i izbeći nepotrebne operacije.
Kada se primenjuje konzervativno lečenje?
  • Kada dete nema simptome i bubrežna funkcija je stabilna.
  • Kada ultrazvuk kroz kontrole pokazuje stabilno ili poboljšanje.
  • Naročito kod blažih formi.
Vrste i modaliteti terapije
  • Nadzor i praćenje (“watchful waiting”): redovni ultrazvuci, a po potrebi kontrolni renogram; plan je individualan.
  • Lekovi (po potrebi):
    • antibiotici za lečenje akutne urinarne infekcije
    • kontinuirana antibiotska profilaksa (CAP) podrazumeva davanje male doze antibiotika svakodnevno dok se stanje ne razreš; ovo se ne radi uvek, već u odabranim slučajevima (npr. veća dilatacija/hidroureteronefroza, povećan rizik od urinarne infekcije dok traje dijagnostika i rano dojenačko doba)
  • Režim i navike: kod starije dece, rad na pravilnom mokrenju i redovnoj stolici (zatvor i može pogoršati rizik od urinaring infekcija i generalno otežati urološke probleme).
Princip i trajanje

Kontrole su češće u prvim mesecima/godini života i kod većih dilatacija. Poboljšanje se nekad vidi brzo, ali neretko ide sporo kroz godine, pa je strpljenje uz jasno praćenje nalaza ključ.

Operativno i endoskopsko lečenje

Cilj i osnovni princip

Cilj je da se obezbedi slobodan protok mokraće iz uretera u bešiku i/ili da se spreči vraćanje mokraće ka bubregu. U praksi to znači: ili se suženje reši endoskopski (proširi uili suzi u zavisnoti od uzroka), ili se ureter hirurški “premesti” i napravi novi, funkcionalan ulaz u bešiku (reimplantacija).

Kada se pristupa operaciji/intervenciji?

Najčešći razlozi su:

  • seimptomi: ponavljane urinarne infekcije sa temperaturom, bol, kamenčići
  • pad funkcije pogođenog bubrega ili pad na kontrolama
  • progresija proširenja mokraćnih puteva uz znake “opterećenja” bubrega (npr. stanjenje parenhima na ultrazvuku).
Preoperativna priprema

Uobičajeno je da se pred intervenciju uradi: provera urina (da nema aktivne infekcije), osnovne laboratorije po proceni tima, i plan anestezije. Ako je dete imalo urinarnu infekciju, najvažnije je da infekcija bude zalečena pre elektivne operacije. Tačne instrukcije (ishrana pre operacije, lekovi koje treba pauzirati) dobijate od anesteziologa i hirurga za vaše dete.

Vrsta anestezije i trajanje

Najčešće se radi u opštoj anesteziji. Trajanje zavisi od metode (endoskopska procedura je obično kraća; reimplantacija je duža i kompleksnija), i od anatomije (jednostrano/obostrano, širina uretera, bešika).

Tehnike izvođenja
  • Endoskopska incizija ureterovezikalnog spoja ako je uzrok suženje spoja između uretera i mokraćne bešike:radi se kroz mokraćni kanal (bez velikog reza). Malom kamerom se pristupi spoju između uretera i mokraćne bešike i zatim se malim nožem zaseče suženi deo da bi se proširio. Često se postavlja privremeni JJ stent da ureter „odmori“ dok zarasta.
  • STING procedura (subureteralna injekcija), ako je uzrok širok spoj između uretera i mokraćne bešike: minimalno invazivna endoskopska metoda koja se koristi kod vezikoureteralnog refluksa. Kroz cistoskop se ubrizgava specijalni materijal (najčešće dekstranomer/hijaluronska kiselina) ispod ušća uretera, čime se formira „jastučić“ koji zatvara refluks i poboljšava funkciju antirefluksnog mehanizma. Procedura je kratka, bez reza, i često se izvodi ambulantno.
  • Ureteralna reimplantacija (ureteroneocistostomija): napravi se mali rez tik iznad prepone i ureter se ponovo ušiva u bešiku tako da se napravi „tunel“ u zidu bešike (antirefluksni mehanizam) i ukloni/zaobiđe problematični segment.
  • Privremene drenaže (npr. kožna ureterostoma): rezervisano za specifične situacije (npr. novorođenče sa ogromnom dilatacijom ili lošom funkcijom) da se sistem „dekompresuje“, pa kasnije radi definitivna operacija, ali ovakvo rešenje je retko.
Prednosti i mane
  • Endoskopski pristup: manje “traume” i obično brži oporavak, ali nije svima dovoljan – deo dece može zahtevati ponovnu endoskopiju ili kasnije klasičnu operaciju; postoji i rizik od novonastalog refluksa nakon manipulacije ušća uretera.
  • Reimplantacija: “definitivnije” rešenje sa dugom tradicijom i visokim uspehom, ali je veća operacija; kod vrlo malih beba može biti tehnički zahtevnija (mala bešika, ogroman ureter).
Oporavak nakon intervencije

Posle reimplantacije tipično se ostaje nekoliko dana u bolnici uz katetere koji privremeno odvode mokraću i uz terapiju protiv bola/spazma bešike i JJ stentom – cevčicom koja ide od bubrega do bešike, kako bi se napravila adekvatna drenaža bubrega. Kateter je prisutan nekoliko dana a JJ stent se vadi nakon 3 meseca endoskopski.

Oporavak dugoročno

Povratak u vrtić/školu

Često se dete može vratiti u kolektiv za oko 1–2 nedelje, ali to zavisi od uzrasta, tipa operacije i kako se dete oseća. 

Ishrana i aktivnost

U prvim danima ide se na lakšu ishranu dok se ne reguliše mučnina i apetit, uz naglasak na dovoljno tečnosti. Sportske aktivnosti i “gruba igra” se obično ograničavaju nekoliko nedelja. 

Kontrolni pregledi i praćenje

Kontrole su sastavni deo lečenja. Ovakvo stanje se uglavnom prati ultrazvučno. Nakon reimplantacije, širenje uretera se često postepeno smanjuje, u proseku je potrebno oko 6 meseci da se ureter vrati normalnim vrednostima, a nekada i duže.

Komplikacije

Najčešće komplikacije bolesti ako se ne prati/konzervativno leči:
  • ponavljane IUT, ponekad febrilne
  • kamenčići u ureteru/bubregu (ređe)
  • pogoršanje drenaže i/ili funkcije bubrega kod progresivnih oblika
Komplikacije posle endoskopskog lečenja:

Često prolazna krv u mokraći, IUT, problemi sa stentom, a deo dece ipak završi na reimplantaciji.

Komplikacije posle reimplantacije

Mogući su: krv u mokraći, spazmi bešike, infekcija, retko opstrukcija/restrikcija na mestu reimplantacije. Zbog toga su kontrole bitne i zato roditelji dobijaju jasna uputstva kad da se jave lekaru.

Prevencija i skrining

Da li se megaureter može sprečiti?

Kod većine dece to je razvojna/urođena stvar, pa ne postoji pouzdana “prevencija” u smislu da roditelj može nešto da uradi da se ne desi. Ono što možemo je rano otkrivanje i pametno praćenje da bismo sprečili komplikacije.

Rano otkrivanje (skrining) – da li je moguće?
  • Prenatalni ultrazvuk je najčešći način ranog otkrivanja dilatacije urinarnog trakta.
  • Posle rođenja, plan praćenja zavisi od težine nalaza: ultrazvuk, po potrebi MCUG i renografija.
  • Prevencija infekcija je praktična: brzo uraditi urin i javiti se lekaru kod temperature bez izvora, i pratiti savete oko profilakse ako je indicirana.

Najčešća pitanja roditelja

Ne. Veliki broj dece se vodi konzervativno, uz praćenje i intervenciju samo ako se pojave simptomi, progresija ili pad funkcije.

Najvažniji alarm je temperatura bez jasnog razloga (posebno kod beba), pogotovo ako je dete klonulo ili povraća – tada brzo tražimo urin i pedijatrijsku procenu.

Ultrazvuk lepo pokazuje “koliko je prošireno”, ali često ne može sam da kaže da li je uzrok refluks ili opstrukcija i kako funkcionišu bubrezi. Zato se kombinuju metode: MCUG za refluks i druge anomalije, a renografija za drenažu i diferencijalnu funkciju.

Uputstva se razlikuju po detetu i centru, ali često se dete vraća u kolektiv za oko 1–2 nedelje, dok se “jače” aktivnosti obično odlažu nekoliko nedelja.

Ne uvek. Kod mnoge dece endoskopski pristup uspe, ali deo ipak zahteva dodatnu endoskopiju ili kasniju reimplantaciju. Zato je važno da pedijatrijski urolog objasni verovatnoće baš za vaš nalaz (širina uretera, funkcija bubrega, infekcije).

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU
Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji
Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju
KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta
Specijalistička obuka Finska

Specijalistička obuka naših ortopeda za primenu inovativnih bioresorptivnih materijala u hirurgiji stopala i skočnog zgloba
Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont
Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Priprema za ambulantne preglede i dijagnostiku

Da bi određeni pregledi ili dijagnostičke procedure bili uspešno izvedeni, potrebna je određena priprema. Kada je ona sprovedena na način kako je navedeno u Uputstvu, osigurava se bezbedno izvođenje dijagnostičke procedure i dobijanje validnih i pouzdanih rezultata i nalaza.

Uputstvo za pripremu za ultrazvuk (ultrazvučni pregled) abdomena

Uputstvo za pripremu za gastroskopiju/EGSD

Uputstvo za pripremu za kolonoskopiju

Uputstvo za pripremu za cistoskopiju (uretrocistoskopiju)

Uputstvo za pripremu za test opterećenja srca (Ergometriju/Stres test)

Uputstvo za davanje uzorka urina

Uputstvo za pripremu za uzorkovanje briseva uretre

Uputstvo za pripremu za ginekoloških briseva

Uputstvo za pripremu za biopsiju prostate

Uputstvo za davanje uzorka za spermogram

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savamedical.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.