Lečenje je potrebno kod svakog trajno nespuštenog testisa.
Lečenjem se testis vraća na njegovo prirodno mesto, gde može bolje da obavlja svoju funkciju, što je važno za hormonski status i buduću plodnost. Istovremeno se smanjuje rizik od tumora i oštećenja testisa usled povišene temperature. Rešava se i estetski i psihološki aspekt, naročito kasnije u pubertetu.
Koje je idealno vreme za lečenje?
Ako se testis ne spusti do 6. meseca života, dalje spontano spuštanje je malo verovatno. Danas se preporučuje da se lečenje započne oko 6. meseca, a završi najkasnije do 18. meseca života. Ranije se čekalo duže, ali se pokazalo da to može dovesti do oštećenja tkiva testisa. Ako je dete starije od 18 meseci i dalje ima kriptorhizam, operacija je i dalje potrebna, i to što pre. Kod nelečenih slučajeva najveći rizik za rak testisa javlja se u adolescenciji i ranom odraslom dobu, naročito između 20. i 40. godine. Ako se dečak javi tek u adolescenciji ili kasnije, operacija je i dalje indikovana, uz moguću biopsiju testisa i redovno praćenje.
Hormonska terapija postoji, ali se danas koristi retko.
Može se primeniti hCG ili GnRH analog u cilju da se podstakne spuštanje testisa. Ova terapija imitira prirodni hormonski talas iz ranog detinjstva. Uspeh je moguć, ali ograničen, otprilike 20–30%. Prednost je što se operacija nekad može izbeći kratkoročno, a hCG može izazvati i blag porast penisa i mošnica. Problem je što je efekat često privremen i testis se često ponovo vrati u preponu. Zbog toga većina dečaka posle hormona ipak završi na operaciji. Hormonska terapija se danas uglavnom razmatra samo u posebnim situacijama, na primer kod obostranog kriptorhizma ili kada postoji povećan rizik od anestezije.
Osnovni i standardni način lečenja je operacija – orhidopeksija.
To je relativno jednostavna i bezbedna operacija u opštoj anesteziji. Hirurg kroz mali rez u preponi pronalazi testis, oslobađa ga od okolnih struktura i mobilizuje semenovodnu vrpcu. Ako postoji kilna kesa, ona se podvezuje i odstranjuje. Zatim se u mošnicama pravi mali džep, testis se spušta u njega i fiksira šavom. Rezovi su mali, a ožiljak kasnije uglavnom jedva vidljiv. Operacija obično traje oko 30–60 minuta, zavisno od toga da li je zahvat jednostran ili obostran i koliko je testis dostupan.
Kod obostranog kriptorhizma oba testisa se najčešće operišu odjednom.
Time se izbegava druga anestezija i dodatni stres za dete. Odvajanje operacija je retko i radi se samo ako jedan testis zahteva složeniji višestepeni zahvat.
Ako se testis ne može napipati, koristi se laparoskopija.
Kroz mali otvor na pupku uvodi se kamera da bi se utvrdilo gde se testis nalazi i da bi se eventualno odmah spustio. Ako testis ima dovoljno dužine na krvnim sudovima, može se laparoskopski odmah spustiti i fiksirati u mošnice. Ako je testis visoko u trbuhu i krvni sudovi su kratki, radi se zahvat u dve etape, najčešće Fowler-Stephens procedura: prvo se prekidaju glavne arterije testisa da bi se razvila kolateralna cirkulacija, a zatim se posle oko 6 meseci testis spušta u mošnice. I duboko smešteni testisi se u velikom broju slučajeva mogu uspešno spustiti, ali su često slabije razvijeni i imaju manju funkciju.
U nekim retkim slučajevima testis se ne može sačuvati ili uopšte ne postoji.
Ako je testis rudimentaran, može biti potrebno uklanjanje. Ako se testis ne pronađe, govori se o anorhiji. U većini takvih slučajeva drugi testis hipertrofiše i preuzima hormonsku i reproduktivnu funkciju. Kasnije, najčešće oko 14. godine ili posle, može se ugraditi testikularna proteza iz estetskih razloga i radi zaštite zdravog testisa. Veoma retko mogu nedostajati oba testisa, što dodatno komplikuje dijagnostiku i lečenje.
Oporavak
Koliko dugo traje boravak u bolnici?
Orhidopeksija se uglavnom izvodi u okviru jednodnevne hirurgije ili uz kratak boravak u bolnici. To znači da dete bude primljeno u bolnicu na dan operacije, zahvat se obavi pod opštom anestezijom, i posle nekoliko sati posmatranja dete može ići kući istog dana.
Da li dete ima bolove nakon operacije?
Obično se daju lekovi protiv bolova preventivno (paracetamol čepići ili sirup, ibuprofen ili drugi analgetici po potrebi). Bol posle orhipeksije je obično blag do umeren prvog dana i brzo se smiruje narednih dana. Mnoge bebe budu samo blago uznemirene tog prvog dana, a već sutradan su raspoložene gotovo kao i obično. Starija deca mogu osećati nelagodnost u preponi par dana, ali i to se uspešno kontroliše sirupima protiv bolova koje ćete dobiti za kućnu upotrebu. Važno je da roditelji daju te lekove po preporuci, jer deca ne moraju trpeti bol, ako se redovno daju analgetici prva 2-3 dana, dete će se osećati sasvim dobro.
Kako izgleda rana?
Rana se nalazi u preponi (ponekad i na mošnicama) i najčešće je ušivena resorptivnim koncem koji se ne vadi. Zavoj se drži 24–48 sati, nakon čega ostaje samo flaster ili rana ostaje otvorena prema preporuci hirurga. Pelene se mogu normalno koristiti uz češće menjanje i održavanje higijene blagim ispiranjem i sušenjem. Starijoj deci se savetuje nošenje širokog pamučnog veša. Tuširanje je dozvoljeno nakon 3–4 dana, dok kupanje u kadi treba izbegavati 7–10 dana.
Da li je dozvoljena fizička aktivnost nakon operacije?
Nakon povratka kući preporučuju se mirnije aktivnosti tokom prve nedelje. Bebe se mogu normalno kretati, ali treba izbegavati intenzivno šutiranje i hodalice. Starija deca ne bi trebalo da trče, skaču, voze bicikl ili se penju najmanje 2 nedelje kako bi se omogućilo pravilno zarastanje. Povratak u vrtić ili školu moguć je nakon 7–10 dana, uz izbegavanje fizičkih aktivnosti još nekoliko nedelja, dok lekar ne dozvoli potpuni povratak normalnim aktivnostima.
Komplikacije
Rizici i komplikacije operacije: Orhipeksija je danas rutinska operacija sa vrlo visokim stepenom uspeha i relativno malim rizikom od komplikacija. Ipak, kao i kod svake hirurške procedure, mogu se javiti određene komplikacije u manjem broju slučajeva. Na sreću, većina komplikacija je blagih i prolaznih:
- Infekcija rane: Rizik od infekcije nakon orhipeksije je nizak (oko 2–3%). Ako se javi, obično se lako leči antibioticima i lokalnom negom, dok su teške infekcije izuzetno retke.
- Krvarenje i hematom: Moguće je prolazno nakupljanje krvi u mošniceu, što se vidi kao otok ili modrica. Manji hematomi prolaze sami, a veći su retki i povremeno zahtevaju dodatnu intervenciju.
- Otok mošnica: Blagi otok je čest u prvim danima nakon operacije i uglavnom se povlači spontano. Ponekad se javlja i prolazno nakupljanje tečnosti oko testisa, koje nestaje kroz nekoliko nedelja ili meseci.
- Bol: Bol je najčešće blag i dobro se kontroliše običnim lekovima protiv bolova. Dugotrajan ili hroničan bol kod dece je izuzetno redak.
- Povratak (retrakcija) testisa: U malom broju slučajeva (oko 2–5%) testis se može delimično ili potpuno ponovo podići. Ako se to desi, obično je potrebna manja dodatna operacija.
- Oštećenje ili atrofija testisa: Ovo je vrlo retka, ali najozbiljnija komplikacija (manje od 1%). Čak i u tom slučaju, kod jednostranog problema preostali testis obično obezbeđuje normalan pubertet i funkciju.
Ukratko, ozbiljne komplikacije orhipeksije su retke, a ukupni uspeh operacije je preko 95% – što znači da u ogromnoj većini slučajeva testis ostaje trajno u mošnicama i nastavlja normalno da funkcioniše.
Prevencija i skrining
Prevencija: Ne postoji poznat i pouzdan način da se kriptorhizam prevenira. Kako je uzrok multifaktorijalan i događa se u materici, roditelji praktično ne mogu ništa posebno učiniti da bi sprečili pojavu nespuštenih testisa.
Skrining i rano otkrivanje: Sistematski pregledi beba i dece omogućavaju ranu detekciju kriptorhizma.
- Odmah po rođenju, neonatolog pregleda da li su testisi u mošniceu. Ako nisu, to se zabeleži u otpusnoj listi bebe i prenosi se pedijatru.
- Pedijatri na redovnim kontrolama(1. mesec, 3. mesec, 6. mesec itd.) uvek pregledaju mošnice – to je deo rutinskog sistematskog pregleda kod dečaka.
- Čak i kasnije, preporuka je da se jednom godišnje u dečjem uzrastu proveri položaj testisa i njihov razvoj. Ovo je važno jer postoji i tzv. stečeni kriptorhizam – dešava se da je dečak imao testise u mošnicama kao beba, ali tokom odrastanja (često oko 4–10. godine) jedan testis se “izvuče” naviše i prestane da bude stabilno u mošnicama. Zato su godišnji pregledi bitni da bi se takve pojave uhvatile na vreme.
Za starije dečake i tinejdžere koji su operisani kao bebe, ne postoje specifični dodatni pregledi osim samopregleda testisa od puberteta nadalje (što se savetuje svim muškarcima radi ranog otkrivanja eventualnog tumora). Dakle, po završetku puberteta, mladići koji su imali kriptorhizam treba redovno (mesečno) da obavljaju samopregled testisa, kako bi se uverili da je sve u redu i da nema promena – ovo je preporuka uopšteno za zdravlje testisa.
